Bajke Šarl Peroa 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 15 | Nivo: Učiteljski fakultet

Апстракт
Овај рад бави се бајкама као књижевним правцем, темама и мотивима, као и теоријама о пореклу и постанку бајки, праћењем бајки кроз историју, као и освртима појединих књижевника, домаћих и иностраних, на бајке као књижевној врсти. Даље, обрађује се биографија Шарла Пероа, уз критике његовог рада његових савременика, као и познијих аутора.
Препричано је пет најпознатијих бајки Шарла Пероа, (Успавана лепотица, Пепељуга, Црвенкапа, Мачак у чизмама, Палчић)
Кључне речи
Бајка, мит, фантастика, Шарл Перо, апстрактно,
Садржај TOC \o "1-3" \h \z \u
Увод
Бајке су важан сегмент одрастања и део сваког детињства. Сви памтимо бајке које су нам читале баке, деке, маме, тате… пред спавање, док се мазимо и успављујемо. Бајке развијају машту, креативност, памћење и запажање, уче децу да разликују добро од зла. Поред своје специфичности, лепоте, интригантности, занимљивости и шароликости, овај свет чудеса и чаролија вероватно никада неће изгубити од своје снаге и благотворног деловања на појединце и групе, децу и одрасле.
О бајкама
Бајка је најразвијенији и најзначајнији облик народне прозе. Она нас уводи у свет чудесног и фантастичног. Има доста сличности са митом. У миту имамо натприродне личности, богове, хероје, док у бајци налазимо обичног човека у свету натприродних бића.
Бајке (Опште особине)
Бајке су најстарије епске творевине. Име им потиче од речи бајати - приповедати, причати, измишљати, мађијати. Настале из народног предања и мита, са архетипском композицијом могу се и сврстати по настанку у периоду дивљаштва што значи да су веома старе, чак више од 4000 година,
Увек актуелне и пријемчиве како младом тако и одраслом читаоцу, бајке.је тешко дефинисати по унутрашњем смислу, значењу и облику. Па ипак, при покушају одређеља шта је бајка долазимо до правог значења-мада и до не баш идеалне дефиниције. Додуше, постоје одређена мишљења појединих проучаваоца (антрополога, фолклориста, психолога, педагога и књижевних историчара) који су на домаку приближног одређивања бића бајке; њене физиономије, структуре и едукативне утилитарности.
По мишљењу нашег првог сакупљача народних умотворима и утемељивача српске усмене књижевности - Вука Стефановића Караџића, бајке су приче у којима се приповеда нешто што неможе бити; Јаша Продановић, иаш угледни фолклориста, истиче да су бајке пуие пајфапшасшичнијих бића која је створила раздрагана, нео-буздана народна машта. Исидора Секулић карактерише бајку као малу орахову- љуску у којој можс да сс сложи роман, трагедија и комедија; а Иво Андрмћ их назива-правом историјом човечанства.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]